Շիրազ. ԱՐԾԻՎԸ
Արծիվ լեռների, արծիվ սիգապանծ,
Հասարակ մի հավ քեզնից վեր սուրաց…
— Կյանք է, և ահա այդ էլ պատահեց,-
Երգերիս արծիվն ինձ պաաասխանեց։
էլի վեր սուրաց.
Ու էլի մնաց
Արծիվ լեռների, արծիվ սիգապանծ։
Метки: Hovanes Shiraz, Армянская литература, Армянская проза, Армянские поэты, Ованес Шираз, стихи на армянском языке, Стихи Ованеса Шираза на армянском языке, Հովհաննես Շիրազ